tekst iz kataloga za izložbu "Raspad sistema"

napisala Dragana Mladenovic

 

 

 

RASPAD SISTEMA

 

Multidisciplinarni projekat “Raspad sistema” nastao je u saradnji vizuelnih umetnica Milice Rakić, Šejme Prodanović i pesnikinje Dragane Mladenović. Tri autorke istražuju sopstvene individualitete kroz problematiku savremene kulture. Tekstove Dragane Mladenović i likovne radove Šejme Prodanović i Milice Rakić povezuje poetsko i likovno prikazivanje svakodnevice, te prenošenje predmeta za svakodnevnu upotrebu (ambalaža četkice za zube, dokumenta) i “nepoetskih” motiva u sferu umetničkog. U ovom projektu raspad nije shaćen kao destrukcija već kao dekonstrukcija. Ništa iz polja dejstva diskursa se ne odbacije, ali to što se prikazuje, prikazuje se kao rastavljeno, kolažirano, montirano i otvoreno za promene.

 

 

EMOCIJE NA SEZONSKOM SNIŽENJU

 

U projektu “Raspad sistema” Dragana Mladenović razvija sopstveni pesnički program, započet u prethodnoj zbirci, , Nema u tome nimalo poezije”. Ideja o zasićenosti čitalačke publike poezijom “miljkovićevskog” tipa, te neophodnom “prizemljivanju” pesama i zameni izakanih metafora “svakodnevnim”, životnim motivima, u potpunosti je našla svoju realizaciju u “Raspadu sistema”. Pored sadržaja i tematike, tim promenama je podvrgnuta forma pesama, kao i jezik koji su prilagođen savremenom čitaocu. Raspad i dekonstrukcija se ogledaju u tumačenju postojanja ovde i sada, ali se proširuju i na unutrašnji, emotivno-duhovni svet svakog pojedinca. Emocije su u njenim pesmama na sezonskom sniženju, a ono što tvori nečiji realni život pretače se u “Nekakve fragmente”.

 

 

UMETNIČKO PUTOVANJE SA CRVENIM PASOŠEM

 

Milica Rakić izlaže fotografije kolaža koje čine stranice starog pasoša SFRJ u kombinaciji s različitim materijalima (guma, vosak itd). Vizuelna igra se postiže preplitanjem teksture papira, pečata viza i prirodnih materijala. Ona prepoznaje simbolički proces koji se ostvarivao kroz ovaj dokument kao konstrukt identiteta. Intervencijama na njemu, ona menja smisao i pravi umetničko delo. Svojim radovima autorka upućuje na stav da događaji i ličnosti iz prošlosti nemaju vrednost po sebi, već da se ona determiniše i konstituiše unutar semiotičke mreže u koju se ti događaji i ličnosti smeštaju.

 

 

STVARNOST U PROVIDNOJ KUTIJI

 

U radu Šejme Prodanović izražena je ideja recikliranja korišćenjem upotrebljene ambalaže i papira. Plastične kutije četkica za zube ona oblikuje na poseban, lucidan način, praveći slike koje svojom formom, bojom i materijalom ostavljaju utisak privlačne, atraktivne i prijemčive vizuelnosti. Ovakva neformalna i neozbiljna spoljašnjost ima funkciju maske iza koje se kriju drugačiji, često neočekivani sadržaji. U providnom pakovanju delovi stvarnosti se semlpuju u nove celine, praveći igru asocijacija. Stvaraju se vizuelne metafore koje su otvorene za mnogostruka tumačenja. Iza šablona u koji se uklapamo i gde smo svi isti, sakrivene su naše različitosti.

 

 

SARADNJA POČINJE NA “S”

 

Sasvim slučajno, jednje subotnje večeri, dve umetnice i jedna pesnikinja došle su do fantastičnog saznanja - da se njihove likovno-literarne poetike savršeno poklapaju. Magična reč koja ih je povezivala je svakodnevica. Dok je Milica Rakić iz, , raspadnute” srpske svakodnevice “otimala” dokumenta, Šejma Prodanović je kolaže pravila od predmeta spremnih za reciklažu, a Dragana Mladenović beležila rečenice i utiske pokupljene na ulici, u prolazu. Bespotrebni predmeti i usputne reči i emocije dobili su potpuno novo značenje prilikom umetničkog sagledavanja i oblikovanja. Njihov zaključak je bio da govore istim jezikom i da šareni svet posmatraju slično.

 

Budući da je Dragana do te subotnje večeri tragala za izdavačem, a Šejma i Milica gajile ideju da otvaranje izložbe ne mora da znači njen početak i kraj, rešenje se nametnulo samo po sebi. Ideja o knjizi, art book-u, iliti poetskom katalogu nije nastala iz težnje da po svaku cenu budu originalne, nego s mišlju da je krajnje vreme da se srpskoj javnosti ponudi zanimljiv spoj dvaju umetnosti. Naravno, treba imati u vidu zabrinjavajuće opadanje interesovanja za poeziju, jer su ovdašnji pesnici ugušili ponavljajući već ispevanu poeziju. To je u javnosti stvorilo klimu “poeziju niko ne čita”, u knjižarama “zbirke poezije niko ne kupuje”, a kod uglednijih izdavača “ne isplati se objavljivati poeziju koju niko ne kupuje i ne čita”, a poezija ima svoj put. Knjigom “Raspad sistema” umetnice nastupaju samostalno, bez izdavača, kako bi pokazale da se do publike ipak može doći i drugim putem.

 

Šejmini i Miličini radovi, protkani stihovima, dobili su novo značenje, a Draganine pesme, u novoj umetničkoj sredini, idealnu artikulaciju.

 

Sagledavši mesto i vreme u kojem žive, kao i tematiku koja ih zaokuplja, bez dvoumljenja su našle naziv za projekat. Sve ostalo išlo je svojim tokom.Jednostavno kao s.